Grad Kruševac

Vidovdan - Dan Grada

El. pošta Štampa

    Dan 28. jun (15. jun po starom kalendaru) naš narod naziva Vidovdan. Ovaj dan je i u istoriji i u legendi poznat kao dan kada se odigrala Kosovska bitka i kada je propalo srpsko carstvo, o čemu ima mnogo knjiga, priča, legendi i naučnih tumačenja. U pravoslavnoj crkvi se na ovaj dan ne spominje ni Vid, ni Vidoje niti Vitus, niti je kakva služba tom svecu sastavljena, niti taj svetac ima svog tropara. Međutim u katoličkoj crkvi, na taj dan se spominje sveti Vitus pa se pretpostavlja da se ovaj svetac zadržao u našem narodu. Narodno predanje veli da je Miloš Obilić na Kneževoj večeri, noć uoči kosovskog boja, rekao Knezu Lazaru: "Sutra je Vidov dan, videće se ko je vera a ko je nevera".

 

Srpska pravoslavna crkva na ovaj dan čini spomen proroku Amosu i sv. Knezu Lazaru.

 

    Prorok Amos rođen je 499. godine pre Hrista u Tekuji, plemenu Zavulo jevrejskog naroda. Bio je otac proroka Isaije, i prorokovao je pedeset godina. Vlasti su ga progonile, tukle i zlostavljale na razne načine, zbog toga što je govorio protiv idolopoklonstva i mnogoboštva i savetovao ljude da se okrenu jedinoj pravoj veri.

    Na ikoni se predstavlja kao starozavetni prorok u tadašnjem običnom odelu, držeći svitak kao knjigu svog predskazivanja. 

    Po narodnom predanju, Knez Lazar je slavio proroka Amosa, a to je verovatno izvedeno stoga što je uoči tog dana davao vojvodama poznatu Kosovsku večeru.

    Sveti srpski Knez Lazar rođen je u porodici vlastelina Hrebeljanovića (Grbljanovića). Njegov otac Pribic Hrebeljanović bio je starešina u Prilepu kod Novog brda. Odrastao je na dvoru srpskog cara Stefana Dušana. Car Dušan ga je visoko nagradio, poveravajući mu upravu nad Sremom i Mačvom. Oženio se Jevđenijom, u narodnim pesmama poznatoj kao Milica, ćerkom velikog župana Vratka, poznatog kao Jug Bogdan, koji je bio mudar čovek i vodio je poreklo od Vukana Nemanjića. Lazar je imao tri sina: Stevana, Vuka i Lazara i pet kćeri: Jelenu, Maru, Despu, Vukosavu i Milevu, koja se udala za turskog cara Bajazita.

    Kada je car Dušan umro, na prestolu ga je nasledio sin Uroš, koga je po priči uskoro ubio njegov staralac Vukašin Mrnjavčević, da bi postao vladalac svih srpskih zemalja. Posle bitke s Turcima, na Marici, Vukašin biva ubijen, a za vladara je bio izabran Knez Lazar, koji iako je bio izabran za cara, zadrža svoju kneževsku titulu.

    Bio je dobar vladar svom narodu. Za sobom je ostavio manastire Ravanicu, Gornju i Vrdnik, nazvan Nova Ravanica, kao svoje zadužbine. U vreme njegove vladavine spoljni pritisci na Srbiju su ojačali. Jedan broj srpske vlastele postali su turski podanici, a mnogi srpski domovi bili su u plamenu. Lazarovi pokušaji da mirnim putem zaustavi tursku najezdu bili su bez uspeha, i postalo je neizbežno da se srpska i turska vojska sudare. Srbi su odlučili da stupe u borbu, i za bojno polje određeno je Kosovo. Dve vojske su se sukobile 28. juna (15. juna) 1389. godine na Kosovu polju.

    O Kosovskom boju srpski narod je ispevao mnoge pesme i skovao mnoge legende. Epilog Kosovskog boja bio je porazan po srpsku državu i narod.

    U tim teškim prilikama carica Milica i Visoki Stevan su uspeli da sklope mir sa turskim carem Bajazitom, sinom poginulog cara Murata, i od tada je Srbija postala vazalna država turskoj carevini i morala joj je plaćati danak u krvi i novcu.

    Kasnije je porodica prenela, uz veliku svečanost, telo Kneza Lazara u njegovu zadužbinu Ravanicu, i od tada slavi se spomen Božijeg ugodnika svetog velikomučenika Lazara, svake godine na dan 28. juna (15. juna).

    Krajem 17. veka, prilikom seobe Srba pod Arsenijem Čarnojevićem, preneto je i telo Kneza Lazara, najpre u Sentandreju, a posle u Lazarevu zadužbinu, fruškogorski manastir Vrdnik.

    Na ikoni se predstavlja sveti Knez Lazar u carskom vizantijskom ornatu, no bez krune na glavi, držeći u desnoj ruci mučenički krst, a u levoj svoju odsečenu glavu, kao simboličan znak svoje smrti.

    Priča se da je posle Kosovske bitke i propasti srpskog carstva, carica Milica osnovala jedan ženski manastir u koji je skupila sve žene palih kosovskih ratnika, gde su provele ostatak svog života kao monahinje. Milica je pod monaškim imenom Jefimija bila starešina manastira, za koji kažu da je zbog vernih ljuba nazvan Ljubostinja. Taj manastir i danas postoji.

    U Sandzaku postoji legenda da su rusalke bile mlade žene i verenice ratnika koji su izginuli na Kosovu. Da bi ublažile bol i tugu za svojim voljenim, uoči Vidovdana su, noću, išle od  kuće do kuće i prikupljale prilog, bučno najavljujući da one rusalke - vile. Pred zoru bi se okupile na jednom mestu, sav prilog palile i započinjale kolo oko ogromne vatre. Ples bi trajao do zalaska sunca. Prilikom igre većina ih je umirala, a ostale su ih sahranjivale na istom mestu, po čemu je to mesto dobilo ime Rusalijsko groblje. Ovo mesto nalazi se na planini Rogozni.

    Na Vidovan niko ne peva, ne igra i ne veseli se. Toga dana narod se priseća ratnika izginulih na Kosovu, a običaj je bio da se obilaze i groblja ratnika poginulih u balkanskim ratovima. Na Kosovu se veli da uoči Vidovdana, u gluvo doba noći, sve reke poteku za časak crveno kao krv. Na Kosovskom polju, na mestu bitke, raste crveni, kosovski božur, koji ne može da raste ni na kom drugom mestu. Na Vidovdan kukavica prestaje da kuka za kosovskim junacima.

    U srpskim narodnim verovanjima i sad ima tragova o mnogo-božačkom božanstvu Vidu. On je verovatno bio božanstvo vidara (lekara), te se i danas obraćaju svetom Vidu da ih izvida (izleči) od očnih bolesti, a veruje se da biljka vidovčica leči očne bolesti.

    U Levči se rano izjutra iznosi iz kuće sva stajaća roba, a u kojoj kući ima devojka za udaju, ona iznosi i svoje darove koje je spremila za udaju. Sve se to rasprostire po dvorištu, na naročitoj motki ili po plotu, da bi svako ko tuda prolazi mogao da ih vidi.

 

Vreme u Kruševcu

Temperatura: 19 °C vreme
Pritisak: 993.6 hPa barometar.gif
Prognoza...

naled_bfm_lat

skgo_lat
usaid