Grad Kruševac

Ви сте овде: Насловна КШ инфо Сарадња са дијаспором Крушевац за понети - Небојша Милосављевић

Крушевац за понети - Небојша Милосављевић

Ел. пошта Штампа

__1 Небојша Милосављевић, Крушевљанин,  је признати писац писац такозване кратке форме чији романи заузимају прва места на топ листама продаваних књига. Свака његова прича сажет роман. Или, савременим рачунарским жаргоном речено: свака његова прича је зипован текст који читалац у себи распакује у роман. Ово је његов пакет Крушевца за понети.

 

Имао сам ту срећу да будем рођен у Крушевцу. То је, вероватно, мој највећи успех до сада. Десило се то на светог Николу, 1962. године, када је снег био тако велики да ниједан од оних неколико аутомобила у граду није био у стању да ме превезе од болнице до куће. Зато сам свој први додир са спољним светом доживео у свечаним саоницама које су вукла два ватрена коња, којима је управљао чувени градски кочијаш Суводупић.

То је, умногоме, и одредило моју каснију судбину, јер, ако први пут изађете у град на тај начин, нормално је да онда целог живота тежите некој врсти екстраваганције.

Одрастао сам у Ломиној улици, тамо испод Фонтане. У то време био је то калдрмисани сокак, са старом ћупријом на средини, која је некада служила за прелаз преко потока, а у доба мог детињства за окупљање најбољег комшилука на свету.

__2

Шездесетих и седамдесетих година прошлог века, била је привилегија живети у Крушевцу. Сви они којима је судбина подарила ту могућност, са висине су гледали на остале просечне и ничим благосиљане људе који су морали да таворе у неким другим градовима. Били смо поносни што смо Крушевљани и имали смо разлога за то. Расти на крушевачкој калдрми значило је бити у сталном гарду, а то изоштрава чула и касније и те како користи у животу.

Брзи на осмеху и подсмеху, рођени Крушевљани би пола свог живота дали за добру досетку и врцаву реч која ће се дуго препричавати. Онај ко је стасао у нашем граду зна да је друштвени живот "Чарапана" у ствари састављен од сталног такмичења у духовитости и да су на цени били само они који су се у томе истицали, а то није било лако. Конкуренција је у овом граду заиста била жестока. На пиједестал највећих мангупа могли су да стану само прави, комплетни шмекери са урођеним шармом и беспрекорним, истанчаним смислом за шалу. Ми клинци, учили смо од њих, урбаних легенди и маштали да једног дана неки други полетарци препричавају наше форе и фазоне као што смо и ми њихове.

Када прођете такву школу и дипломирате са приличним успехом, све у животу касније изгледа лакше. Када спремни за лет напустите крушевачко гнездо, потковани знањем које сте покупили на потезу од Старе чаршије до Колоније, ништа вам не изгледа недостижно, ма шта радили и ма где живели.

Крушевац ми је подарио најлепше могуће детињство, најслађу рану младост, прве љубави и велико самопоуздање. И на томе сам му захвалан. Касније сам завршио неке школе у неком другом граду, радио неке послове, живео у некој другој земљи на другом континенту, написао неке књиге.... И било шта да сам урадио, постигао или посрнуо, увек ми је у глави била једна мисао: " Шта би на то рекли моји Крушевљани?"


 

 

 

Време у Крушевцу

Температура: 2 °C vreme
Притисак: 996.5 hPa barometar.gif
Прогноза...

naled_bfm

skgo
usaid