Grad Kruševac

    Ви сте овде: Насловна АКТУЕЛНОСТИ Вести Свечана академија Крушевачке епархије

    Свечана академија Крушевачке епархије

    Ел. пошта Штампа

    1 Српска православна црква, православна Епархија крушевачка, ове године обележава велике јубилеје. Пре свега, 800 година аутокефалности СПЦ, 630 година од Косовског боја и 8 година поновног установљења Крушевачке епархије. Тим поводима, у великој сали Народног музеја организована је свечана Академија, којој су присуствовали градоначелник Јасмина Палуровић, председник Скупштине Живојин Милорадовић и заменик председника Синиша Максимовић, заменик градоначелника Весна Лазаревић, начелник Расинског управног округа Бранислав Весић и други представници световне и духовне власти.

    2

    Најзначајнија прекретница у историји Српске православне цркве догодила се давне 1219. године, када је православна црква у Србији постала аутокефална и од тада је била организована као помесна Српска архиепископија, на челу са сопственим архиепископом. Након проглашења Српског царства, уздигнута је 1346. године на степен Српске патријаршије, чији је трон након 1463. године остао упражњен током наредних пола века, после чега су се јавили и први покушаји обнове, која је коначно извршена 1557. године.

     

    Током раздобља турске власти, обновљена Српска патријаршија је одиграла кључну улогу у борби за опстанак српског народа. Укинута је 1766. године, одстране цариградских фанариота. У међувремену, на српским просторим а под влашћу Хабзбуршке монархије, створена је самоуправна Карловачка митрополија, која је 1848. године уздигнута на почасни степен Српске патријаршије у Сремским Карловцима. Православна црква у обновљеној Србији је 1831. године стекла самоуправу, као аутономна Београдска митрополија, која је 1879. године добила и аутокефалност. Специфичан је био положај осталих српских црквених области и епархија, у ЦрнојГори, Босни, Херцеговини, Рашкој, Косову, Метохији и Повардарју. Све српске црквене области ујединиле су се 1920. године у јединствену Српску патријаршију, која је позната као Српска православна црква.

    А појам аутокефалности СПЦ нераскидиво је повезан са делатношћу Св.Саве у Никеји, који је заслужан за њено установљење. Манастир Жича је постао седиште српске Архиепископије, са њиме на челу.

    5

    Беседу о овом историјском раздобљу произнео је гост, проф. др Мирко Сајловић са Богословије у Фочи.

    10

    Градоначелник Јасмина Палуровић током свог излагања о теми, осврнула се и на однос световне и духовне власти: „ Однос институционалног поштовања и међусобног уважавања наставићемо да негујемо и у наредном периоду. Настављамо и изградњу цркава у Крушевцу, као резултат успешне сарадње Града и Епархије, а циљ је приближавање европским стандардима, да на 10 000 становника буде саграђена бар једна црква. А градиће се на Багдали, у касарни „Цар Лазар“, у ВП дому је у току, затим у насељу Шумице, на Барама, а очекује нас и завршетак цркве у УН.  Нама преостаје да сви заједно са вером, надом и љубављу наставимо да корачамо Светосавским путем“.

    4

    Поводом 8 година устоличења владике Давида на чело Крушевачке епархије, обратио се и Његово Пресвештенство. 

    Говорећи и о светосавском путу нашег народа, некад трновит и тежак, али увек победнички, подсетио је и на славну епопеју Лазаревих јунака чије име вековима одолева забораву.

      6

    У оквиру пригодног програма на Академији, учешће су узели мешовити хор Свети Кнез Лазар, етно музичка група „Божури царева града“, глумац  Алекса Радојловић, Асим Сарван, а испред Народног музеја, у чијем простору је одржана Академија,скупу се обратио директор Горан Васић.

    3

     

    7

     

    8

     

    9

     
    wikipedia

    naled_bfm

    skgo
    usaid