Grad Kruševac

    Ви сте овде: Насловна АКТУЕЛНОСТИ Вести Држава новим мерама преузима на себе највећи терет кризе

    Држава новим мерама преузима на себе највећи терет кризе

    Ел. пошта Штампа

    Vlada_republike_Srbije1 Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали изјавио је данас да је пакет економских мера за опоравак привреде свеобухватан и обиман и да је усмерен пре свега ка очувању радних места, смањењу губитака, али и јачању ликвидности целе привреде.

    Мали је, гостујући на Радио-телевизији Србије (РТС), навео да је цео пакет мера направљен тако да држава највећи терет кризе преузме на себе јер је довољно економски снажна, као и да је жеља да се из кризе изађе са што мање последица.

    Мере које смо донели упућују на то колико је Србија економски јака. Желимо да пружимо нашој привреди подршку у томе да са што мање губитака прође кроз ову кризу, поручио је он.

    Према његовим речима, колико су мере озбиљне говори и податак да је реч о укупном износу од 5,1 милијарду евра, односно 608,3 милијарде динара, што је 50 одсто нашег годишњег буџета, односно 11 одсто нашег БДП-а.

    Министар је објаснио да ове мере имају два основна циља – да се охрабре предузећа да не отпуштају раднике и да се, са друге стране, максимално подржи економија земље.

    Приближно 900.000 људи ће добити исплату минималне зараде од државе, што би требало да уследе након 1. маја, указао је он и додао да ће радници у малим и микро предузећима, занатлије, таксисти, обућари, фризери, сви који сада имају затворене радње, добити нешто више од 90.000 динара, односно око 750 евра.

    У програм, како је навео, улазе само они привредни субјекти који нису отпустили више од 10 одсто радника након 15. марта, датума када је проглашено ванредно стање у Србији.

    То што држава даје новац за запослене не спречава послодавца да исплати своју планирану зараду запосленом ако има средстава, а оно што држава исплаћује може бити само додатак на ту суму, нагласио је Мали.

    Држава, дакле, поручује да послодавци не отпуштају раднике јер ће она платити минималне зараде, поновио је министар и истакао да држава овим мерама показује колико је економски стабилна и да жели да пружи додатни импулс економији да после кризе што пре настави са развојем.

    Према његовим речима, намера је да сума која је намењена за исплату радницима буде исплаћена на наменски рачун предузећа, па преко тога директно радницима како не би дошло до неких злоупотреба.

    Мали је подсетио на то да се економски замах и раст осетио у првим месецима ове године, те је тако забележен раст БДП од 6,5 одсто у јануару ове године, док је Републички завод за статистику изашао са податком да је индустријска производња у фебруару забележила раст од 7,6 одсто у односу на исти период прошле године.

    Он је напоменуо да је међу највећим захтевима привредника било и ослобађање од плаћања пореза на зараде и доприносе, чему се и изашло у сусрет.

    Један од највећих захтева привредника је био да их ослободимо пореза на зараде да би исплаћивали нето зараде. Дакле, мере се уклапају једна у другу, а цео план је да се сачувају тешко стечена радна места, објаснио је Мали.

    О обиму ове мере, како је прецизирао, довољно говори податак да ће држави само по овом основу неплаћања пореза и доприноса недостајати приближно 161 милијарда динара, односно 1,3 милијарди евра, али да је цео пакет мера направљен тако да држава највећи терет кризе преузме на себе.

    Као трећу, не мање значајну меру, министар је навео издвајање и 2,2 милијарде евра за кредитну подршку привреди и очување ликвидности.

    Реч је о суми од приближно 2,2 милијарде евра, од чега ће 200 милиона евра бити издвојено за кредите које ће одобравати Фонд за развој Републике Србије по минималној камати од један одсто, док ће преостала сума бити намењена за гарантовање кредита које ће предузећа добијати од пословних банака, како би банке смањиле ризик од могућег невраћања позајмице.

    Министар је нагласио да ће и последња мера - уплата 100 евра на рачун сваког пунолетног грађанина у Србији, бити реализована након истека ванредног стања, односно неколико недеља после тога.

    Наша жеља је да држава уплати на рачун сваког пунолетног грађанина 100 евра у динарској противредности, да подигнемо оптимизам и да сви заједно јединствено и солидарно прођемо кроз кризу и да покажемо економску снагу, објаснио је он, уз напомену да ће тај новац завршити у потрошњи јер ће отићи на куповину произведене робе.

    Мали је поновио да мали број земаља може да се похвали оваквим програмом, који је свеобухватан и конципиран тако да погура економију напред.

     
    wikipedia

    naled_bfm

    skgo
    usaid