Grad Kruševac

Ви сте овде: Насловна Привреда Природни ресурси

Флора и фауна

Ел. пошта Штампа

Флора и фауна


Град Крушевац обилује великим богатством и разноврсношћу биљног и животињског света. Одређено разноврсношћу рељефа и условљено умереном, континенталном климом, ово богатство живог света у нашем завичају носи све карактеристике биогеографске распрострањености биљака и животиња.

Богатство и разноврсност живог света у нашем крају долази и због посебних, погодних услова, које за живот биљака и животиња има Копаоник, као наша најпитомија планина.

Одличне услове за развој и многоврсност живог света имају и наши равничарски предели. Брежуљкасто земљиште, које се постепено диже из равница и долина у брда и планине, врло је погодна основа за живот биљака и животиња. Валовито подножје свих наших планина, посебно Копаоника, Јастрепца и Гледићких планина, обилује животом у разноврсним облицима биљног и животињског света, карактеристичног за ово поднебље, односно климу.

 

Говорећи са аспекта значаја биодиверзитета, треба рећи да се у нашем граду налазе врло специфична подручја која су од државног али и светског значаја. Ту се пре свега мисли на резерват беле брезе ''Прокоп'' који се налази на Јастепцу.

Природни резерват чисте брезове шуме (Betula verrucosa), стављен је под заштиту државе и издвојен решењем Републичког завода за заштиту природе и научно проучавање природних реткости, још давне 1958. године. Терен се налази на такозваној ''Прокопачкој коси'' на подручју града Крушевца и катастарске општине Буци. За ову шуму важи режим апсолутног резервата. Површина резервата износи 5 хектара.

 

Масовна појава бреза у овом пределу, настаје на згаришту тј. на терену који је захваћен пожаром 1917. године, немарношћу човека, тако да је ова шумска лепотица настала из пепела горостасних храстова и букава.

Флористички састав шумских и ливадских заједница Јастрепца обилује ретким и ендемичним биљкама, а међу њима се налазе и врсте од међународног значаја. Једна од њих је и планински јавор (Acer heldreichii) реликтна врста која се налази на неколико локалитета у добро очуваном стању. Осим планинског јавора, на овом подручју, од ендемичних врста, налази се и кострика (Ruskus aculeatus), зеленика (Ilex aquifolium), петопрсница (Aremonia agrimonioides), граб (Carpinum betulus), пасји зуб (Eruthronim dens-canis), минђушица (Isopyrum thalictroides), бљушт (Tamus communis), врањак (Gymnadenia conopsea), салеп, каћунак (Orchis morio) и др.

 

Јастребац је одувек био богат разноврсном дивљачи. На основу Закона о лову из 1966. године усвојена је ловно-привредна основа ловишта ''Велики Јастребац-Расина'', који заузима северозападни део планинског масива Великог Јастрепца. Цела површина од 30.607 ха налази се под непосредним надзором шумских управа Крушевац, Блаце и Алексинац.

Данас на Јастрепцу постоји модерно уређено, ограђено ловиште, површине 400 ха насељено европским јеленом и дивљим свињама, које перспективно обезбеђује развој ловног туризма. Поред ових врста у ловишту има и зечева, јазаваца, куна и других животиња. Број дивљачи, природни услови и постојећи објекти пружају могућности за интезиван развој ловног туризма.

 

У шумским комплексима Јастребца и Мојсињских планина настањене су следеће врсте пернате дивљачи: сива чапља, бела и црна рода, фазан, јаребица, дивљи голуб, грлица, дивља патка, сова, шљука, јастреб кокошар, кобац, гавран, сврака, креја и гњурац. Остале врсте дивљачи су: зец, срндаћ, лисица, куна, јазавац, јеж, веверица, вук и хрчак. Лове се: дивља свиња, зец, лисица, фазан, јаребица, дивљи голуб, грлица, дивља патка и препелица.

Река и језеро на Јастребцу богато је рибом, пре свега речном пастрмком. Примењују се адекватне мере порибљавања и строг режим заштите.

 

Сагледавањем укупних вредности простора хидроакумулације Земље, пре свега темељног феномена испољеног кроз диверзитет биљних и животињских заједница, утврђен је генерални концепт заштите и развоја овог подручја. Стављање под заштиту, као предео изузетних одлика ''Ћелије'' је у процедури.

До сада је за флору Ћелијског језера публиковано 134 таксона васкуларних биљака, а са истраживањима Завода за заштиту природе утврђено је 278 биљних таксона, што свакако није и коначан број. Овде треба истаћи у Србији ретку врсту (Anemone blanda), која ће бити увршћена у Црвену књигу флоре Србије.

 

На ужем подручју Ћелијског језера евидентирано је 117 врста птица, од чега су 32 врсте везане за водена станишта. Посебно треба истаћи врсту кудрави Пешкан (Pelecanus crispus), која се налази на Светској црвеној листи. Две врсте из орнитофауне Ћелијског језера се налазе на Европској црвеној листи. То су патка црнка (Aythya nuroca) и муљача (Limosa limosa). На списку фауне птица Ћелијског језера налази се 59 врста које су заштићене као природне реткости. Једну од највећих орнитолошких вредности Ћелијског језера представља колонија сиве чапље (Ardea cinerea).

Фауну сисара језера Ћелије, према досадашњим сазнањима, чини укупно 31 врста.

Диверзитет водоземаца и гмизаваца на подручју језера Ћелије је изузетно висок. Присутно је 17 врста, од којих се три налазе на списку Уредбе о заштити природних реткости.

На основу Регистра заштићених природних добара који води Завод за заштиту природе Србије, на територији Крушевца евидентирана су природна добра:

 

 

Време у Крушевцу

Температура: 7 °C vreme
Притисак: 998.3 hPa barometar.gif
Прогноза...

naled_bfm

skgo
usaid